Soko banja

Fenomenalan predlog ukoliko zelite lepo da provedete vikend a ljubitelj ste putovanja....i ..prirode.....
Soko banja mi je bila pravo iznenadjenje.
Do Sokobanje možete doći iz tri pravca, preko Aleksinca, Knjaževca i preko Rtnja (Boljevac).
Od Beograda do Sokobanje idete auto-putem do grada Aleksinca gde se isključujete sa autoputa i skrećete za Sokobanju. Od Beograda do Aleksinca imate oko 190km, a od Aleksinca do Sokobanje oko 30km. Ovaj put se najčešće i koristi za dolazak u Sokobanju iz pravca Beograda.
Kroz Soko banju prolazi reka Moravica.
Soko banja ima jedno prelepo setaliste koje je jako prijatno jer sve vrme imate osecaj kao da ste na moru, posebno ako imate srece pa bude lepo  vreme i puno turista , kao ja nedavno.

Nedaleko od samog grada Sokobanje nalazi se puno prelepih izletišta tako da je vreme provedeno tamo baš ispunjeno.
Jedno od najpopularnijih izletišta je Lepterija. Uređeno je za šetnju, piknik, roštilj na otvorenom i razonodu za decu, a sadrži i restorane.

Najpoznatija atrakcija oblasti Sokobanje ja Sokograd koji se nalazi 400 m uzvodno od Lepterije.
Put do tamo je prelep, pored rečice, kroz sumu.......ima klupica za odmor, mesta za rostilj  i sl.

Soko grad je pomalo nepristupacan u poslednjoj fazi ali sasvim je ok generalno put do njega


O nastanku grada se ne zna ništa pouzdano. Izvesno je da je to srednjovekovni srpski grad koji je podignut na ostacima starog grada iz 4 - 7. veka.
Jedna od glavnih destinacija izletnika je planina Ozren puna interesantne prirode, istorije i zabave. Na Ozrenu su najatraktivniji vodopad Ripaljka, pećina na Ozrenu duga 580 m i manastir Jermenčić, koji je okružen izvorima bistre vode koji se zovu Svinjci, ali ovog puta nisam stigla do tamo.


Ovo je bio jako lep i zanimljiv dan...nije sve moglo stati u njega ali zato ovaj izlet vredi ponoviti i dopuniti.
Naglasila bih da su cene neverovatno povoljne uprkos tome da je sve vrvelo od turista.Po vrlo niskim cenam mozete u smaom setalsitu u centru vrlo prisotjno rucati.

Ukoliko volite da punite baterije ovakvim kracim destinacijama...ne propustite Soko banju.
Necete pogresiti.

Rudnik i Gornji Milanovac

Na planini Rudnik nalazi se varosica sa istim imenom i to na oko 50 km od Kragujevca ili 100km juzno od Beograda.
Pitajuci se gde bi mogla da napravim izlet, odlucila sam se za ovu bližu destinaciju do koje se lako stiže i koja može upotpuniti dan.
Najvisi vrh Rudnika je tzv Cvijicev vrh i nalazi se na 1134 m nadmorkse visine.

Rudnik je proglasen vazdusnom banjom i njegove prednosti pored blizine čine svakako i čist vazduh i lepa priroda.
Šta obići na Rudniku:

Na 6 km od Rudnika nalazi se Ostvrica.To je ostra vulkanska kupa i pomalo je neprisutpacna ali je svakako izazov za planinare.
Ostaci turske varosi i tvrdjave na rudniku pod nazivom Gradovi, svakako se ne smeju zaobici ako vas put odnese na Rudnik.
Ostaci neistrazene bogomolje na Rudniku po nazivom Misa, za koju se ne zna kada je sagradjena, takodje se trebaju videti.
Ne obidjite ni crvku svetog Djordja.
Moja preporuka bila bi i Šumska kuća, restorančić u lepoj prorodi sa prelepim dvorištem  .....unutrasnjost restorana nije za preporuku ali pored ove lepote u prirodi zaista bi bilo šteta i provesti bilo koje vreme unutra.
Ja nisam imala bas srece sa vremenom, što me je sprečilo da obidjem sve zanimljivosti ali u svakom slucaju obelezavanje je vrlo lose i nepregledno te svakako preporucujem konsultaciju a bilo kim od meštana kako nesto ne bi ste propustili.
Oni su ljubazni ali ni sami ne znaju sta bi vam bas preporucili da vidite zato je potrebno da znate sta trazite i onda dobijete od njih bez problema informacije kako do toga da dodjete.

Obzirom da je loše vreme pomalo skratilo ovaj obilazak Rudnika, odlucila sam da produzim do Gornjeg Milanovca koji se nalazi na 15-tak km.
Mali gradić, smešten pored reke Despotovice, koji broji oko 25 ooo stanovnika, meje vrlo prijatno izenenadio.
Jako čist, uredjen centar sa širokim , čistim i urednim ulicama, širokim trotoarima.
Bez brojnih tržnih centara sa većčom brojem manjih prodavnica u glavnoj ulici podsetio me je na Srbiju od pre 10 tak godina.......
U samom centru prelepa crkvica..nedaleko od omanjeg gradskog parkića....

Ono sto bih svakako preporucila je poseta Norveskoj kuci. Nedlaeko od samog centra, na velikoj travnatoj povrsini, izgradjen je restoran koji privlaci paznju svojim izgledom jer predstavlja spoj vikinškog broda i srpske brvnare.

Ima tradiciju od oko 20tak godina i prelepu terasu sa koje se moze uzivati u pogledu na grad.Cene su izuzetno povoljne a usluga sasvim pristojna kao i ponuda restorana.
U svom sastavu ima i muzej jugoslovensko-norveškog prijateljstva.

Sve u svemu Gornji Milanovac ne treba običi ukoliko se odlučite da posetitie Rudnik.Odiše mirnoćom, čistotom i pre svega izuzetnom ljubaznoznošću milanovčana.

Manastir MANASIJA

U odlican jednodveni izlet koji bi ukljucio obilazak Resavske pecine i Lisina, obavezno bi se morao ukljuciti i obilazak manastira MANSIJA koji se svakako nalazi u nepsorednoj blizini Depsotovca (1 km) i bez velikih napora se do njega stize.

Ono sto je najfascinantnije kod ovog manstira, cija je gradnja okoncana 1418.g. su velike zidine kojim je manastirski kompleks opasan a koje su sluzile za odbranu.Ogromna tvrđava, unutar koje se manastir nalazi, ima  11 nazubljenih kula, od kojih se posebno ističe severna, Despotova kula.

Ktitor manastora je depot Stefan.U njemu se nalazila cuvena Resavka skola - poznata radionica za prepisivanje knjiga.
Nalazi se u sred zivopisne prirode.

Sacuvana je samo jedna trecina freski ali je manastir kao i opsti utisak prelep i svakako ga treba posetiti.

Resavska pecina

Ukoliko zelite da obidjete nekoliko zanimljivih destinacija koje su ujedno u istom pravcu za jednodnevni izelt najtoplije preporucujem Resavsku pecinu u kombinaciji sa posetom Lisinama i manastoru Manasije.
Resavska pećina se nalazi na 20 km od Despotovca u brdu Babina glava.
Jedna od najlepsih pecina u Srbiji , duga 4.5 km a obilaskom posetite oko 800 metara.
Put do pecine je lagan i stize se brzo. Ima  putokazta koji vas bez problma odvedu od Despotovca do pecine.
Ispred samog ulaska u pecinu nalazi se ne bas reprezentativan restoran, ali ako ne volite da setate a potrebno je da sacekate sledecu grupu da bi ste usli u pecinu ..mozete u njemu poptiti pice i prekratiti vreme.
Zlazak u pecinu kosta 350 din za decu 300 dinara.

Kroz pecinu vas vodi vodic, u mom slucaju je to bila ljubazna sredovecna dama , koja na zalost nije izgledala previse zainteresovano da isprica o pecini nesto vise nego sto mozete na jedan klik procitati na netu.
Pecina ima tri nivoa od kojih su dva uredjna za turisticke posete.
U samoj pecini je prilicno hladno, temperatura je konstantna 7 stepeni a vlaznost se krece od 80-100%.
Uprkos tome sto se hladnoca vremenom uvuce u kosti, cini se da vodic previse zuri i da pojedine prostorije traze i malo vise vremena od onog koji je ona raspolozena da im posveti.Naravno, niko vas ne sprecava da ostanete i duze od same grupe.
Nakit u pecini se pojavljuje u tri boje: crvena, zuta i bela.Za 1 cm nakina potrebno je hiljadu godina!
Pecina je osvetljena na pojedinim mestima, medjutim moram primetiti nedovoljno da bi se u potpunosti moglo uzivati u lepotama koje krije.

Sa vise osvetljenja ovo bi bilo mnogo efektnije jer prirodni ukrasi koji se kriju u dvoranama koje se obilaze su zasta fenemenlan

Obilazak pecine traje oko pola sata ...pokusacu da vam priblizim svoje impresije kroz par fotografija.....